Tragajući za boljim sobom, dugo godina sam bio u ubeđenju da je svet iluzija i da ga treba odbaciti.
Svet nije iluzija, već čovek nezapitajući se, ili prihvatanjem smernica od nekih autoriteta zaista
poveruje u rečeno/pročitano.
Iluziju stvaramo mi sami i poverujemo u to izmisljeno ( iz misli! ), i shodno tome se ponašamo prema
sebi i svojoj okolini – gradimo ( materijalizujemo! ) svet oko sebe, u skladu sa tim iz misli,
izmisljenim, poistovećeni iluzijom.
Da li ste se nekad zagledali u svoju npr. igračku iz detinjstva na stolu, ili olovku, biljku pored vas,
trotoar… bez asocijacija ( koje opet dolaze iz+misli = izmišljene), kao da gledate, čujete, mirišete,
dodirujete, osetite mirisom ili Dušom, prvi put – bez pridavanja atributa, vrednovanja, poređenja,
prihvatanja i / ili odbacivanja – Bezuslovno.

… snažni korenovi u zemlji,
zelena krošnja u beskraju,
na vetru se njišu plodovi …

Dugogodišnjim radom na sebi kroz program Seti se sebe sam naučio tehnike za dostizanje boljeg sebe,
i onoga čemu sam oduvek težio, mira oko sebe, spokojstvu u duši i zadovoljstvu samim sobom.
Najveća prepreka mi je bio osećaj krivice u najextremnijem obliku, omalovažavanje sebe i veliki strah
od svojih misli i sebe, i naravno, projekcija svega toga na okolinu kroz okrivljavanje, anxioznost,
ljutnju i bes.
Uvidjanje, razumevanje i prihvatanje, a ne odbacivanje i borba sa svim tim što nas muči, istinska
zapitanost tj. kontemplacija ili istinski iskreno saobraćanje sa samim sobom, i na kraju osvešćivanje
svojih misli i iluzornosti svojih misaonih koncepata, su po meni osnovna orudja, koja su neophodna na
putu ka samosponaji, prihvatanju sebe i nalazenje svog (lepšeg) Ja.
Imao sam sreću da, posle niza godina tražeći izlaz na raznim mestima, sve potrebno nađem na
programu Seti se sebe. Uverio sam se u delotvornost tehnika i samog programa te Vam ga srdačno
preporucujem.
Ili, da se barem ponekad setite sebe i svoje neposredne okoline, i duboko uronite u svet koji nebi
postojao, da nema Vas.

Štefan Zolarek
Prag
24.11.2021