Razvoj i nastanak programa „Seti se sebe 1“

5 minutes reading
Odvikavanje pobeda

Ovaj program sam počeo da razvijam 2010. godine u kazneno-popravnim ustanovama u kojima sam boravio:

  • Okružni zatvor u Novom Sadu,
  • Centralni zatvor u Beogradu,
  • Međunarodni zatvor u Sremskoj Mitrovici do 2013 godine.

Beznadežnost, strah, anksioznost i krivica bila su česta osećanja, uz mnoge druge negativne emocije. To me je dovelo do strahovitog psihološkog pritiska i emocionalne nestabilnosti koje više nisam mogao da podnesem.

Morao sam što pre da počnem rad na svom ličnom razvoju ne bi li ta agonija prestala. Shvatio sam da je problem u meni, a ne u drugima iz mog okruženja tj. u mom načinu razmišljanja.

Ukratko, određena razmišljanja izazivala su u meni negativne emocije i obrnuto.

Počeo sam da tražim odgovor na niz pitanja:

Zašto mi se sve ovo dešava? Gde sam pogrešio? Zašto sam često u strahu i čega se plašim? Zašto sam često ljut, tužan, besan i agresivan? Gde se izgubilo moje srećno i veselo raspoloženje? Gde je nestala ljubav koju sam imao prema sebi i drugima?

Svako od ovih pitanja vodilo me je do niza novih pitanja na koje sam pomoću kontemplacije dolazio do odgovora. Tako sam svakodnevno povećavao svoju koncentraciju, pažnju i prisutnost u sadašnjem trenutku – ovde i sada.

Ove veštine su mi pomogle da realno sagledam svoje misli i emocije i njihov uticaj na moju svakodnevnicu. Počeo sam jednostavno i iskreno da komuniciram sam sa sobom, bez lažnih opravdanja kojima sam sebi opravdavao razne postupke, određena loša ponašanja i događaje iz mog života.

Naučio sam da u dužem vremenskom periodu posmatram svoje misli i njihov uticaj na moje emocije, kao i kako emocije utiču na moj misaoni tok.

To je za mene bilo otkrovenje u smislu spoznaje da misli, slike i sećanja koje prolaze kroz moj um (kojih velikim delom nisam ni svestan) kao i emocije koje osećam – određuju moj način ponašanja, postupke i moj budući život.

Shvatio sam da posmatranjem i prihvatanjem onakvim kakve jesu postajem mirniji i da pritisak nestaje. Da polako osvajam svoj unutrašnji mir.

Osvestio sam da su reči ništa drugo do prolaznici kroz moj um i ništa više, a da slike iz prošlosti koje sa sobom nose emotivni naboj apsolutno nemaju veze sa mojim trenutnim životom ovde i sada.

One nemaju apsolutno nikakav značaj u mom trenutnom životu. Emocije i senzacije koje osećam jesu kratkoročna fiziološka stanja mog tela. One su česte i promenljive i na njih nemam drugi uticaj sem da ih prihvatim onakva kakva jesu.

Konstantna misaona borba i jaki emotivni naboji koji su pratili umnu borbu sa prošlošću i budućnošću počeli su da slabe. Napokon sam mogao da vidim svet u kojem živim onakav kakav stvarno jeste, a ne onakav kakav sam mislio da jeste.

Boravak u kazneno-popravnim institucijama posvetio sam radu na sebi i radu sa ljudima koji su hteli da unaprede svoj lični rast i razvoj.

U radu sa zatvorenicima sam primenjivao raznovrstan spektar tehnika za unapređenje psihološkog i emocionalnog aspekta funkcionisanja. Do tih tehnika sam dolazio čitajući raznovrsnu literaturu o duhovnosti i psihologiji. Naučene tehnike sam prvo primenjivao na sebi i posmatrao njihov uticaj, a zatim sam tehnike (koje su pokazale najbolje rezultate) primenjivao u radu sa ljudima koji su izdržavali zatvorske kazne.

Rezultati su bili neverovatno dobri u poboljšanju mog psihološkog i emocionalnog funkcionisanja, ali i funkcionisanja osoba koje su tehnike primenjivale tokom izdržavanja kazne. U moj život je tada na mala vrata ušao i smisao mog života sa odgovorima na pitanje – Zašto živim i radim to što radim?

Ovi odgovori su mi omogućili osvešćivanje moje jasne vizije i misije.

Boravak i rad sa ljudima u ovakvoj vrsti institucija je posebno vredno iskustvo za mene. Verujte mi, naši ljudi nisu svesni kako ljudi u njima provode svoje dane i sa kakvim psihološkim i emocionalnim problemima se suočavaju svakodnevno.

Po izlasku iz ovih ustanova, nastavio sam da radim na svom ličnom razvoju i rastu. Usavršavao sam program kroz rad sa drugim ljudima.

Zatim sam upisao i završio studije psihologije. Znanja i veštine koje sam stekao na fakultetu bila su od neprocenjivog značaja za mene. Stečeno akademsko obrazovanje implementirao sam u program „Seti se sebe“ i time upotpunio program.

Program je danas u potpunosti prilagođen za individualni i grupni rad. Primena programa je do sada rađena na uzorku od preko hiljadu ljudi. Program su pohađale osobe oba pola i različitih starosnih doba od 20 do 57 godina, različitih socijalno-ekonomskih statusa kao i najraznovrsnijih profesionalnih opredeljenja.

Program “Seti se sebe” namenjen je osobama koje prvenstveno žele da rade na poboljšanju svog psihološkog i emocionalnog funkcionisanja. Benefiti programa dovode do osvajanja svog unutrašnjeg mira i življenja u kvalitetnijem i vrednosno ispunjenijem životu.

Zahvaljujem se svima koji su učestvovali u programu, kao i svima koji su podržavali moj rad i podrškom uticali na moju odlučnost i istrajnost tokom više od jedne decenije.

Dragi ljudi, od srca vam hvala na svemu!

Leave a Reply

Your email address will not be published.